НА КРАЈУ...ИПАК СИ САМ
И схватиш једном на крау
Да
ипак си сам...
А пловиле су🚢 боцама
Поруке твоје слате.
Ходочасницима самоћа
Нудио си лиру среће.
Молитве изговарао👏👏
( Уснама сувим )
У част пријатељства
Палио си свеће.
Икарију нову поклањао си
Страшљивцима од љубави
И стварао срећу
Од пепела невера.
Ноћи си купао месечином🌇🌕
( а саме су снове криле)
И зору росом појио
За наду сунца у оку.
Рушио си мостове непрелаза
Љубећи дно двеју мочвара
И поклањао лиру душе своје
У праскозорју умора.
У крви до колена
С рукама од бола
У грудима
Сунце ти сјало
За понорнице пресахле
И уморна изворишта !
Из земље Палмира
Седеф бисера си крао
И поклањао гримиз
За светост тренутка неког...
Из лука, једра бродова дизао
Речима неба ( као слободе )
Рођење љубави нудио.
Ал - разапета платна
( за сликање пустоловног Грала )
осташе празна, јер :
Залуд -
Лира среће
И свеће паљене;
Пепео оста
На крилу месечине
И зора плаче
Због мостова непрелаза
И прича прскозорје
О дну мочвара
И изливеној крви
У коритима Палмира,
Јер седеф крила Икара
Отопи се
Празнинама...
( Због ломача Атлантида
ти путујеш рањеним дугама).
И схватиш
Једном на краЈУ
Да
Ипак си сам...
( 30.11.1999.г.)
"Ноћи си купао месечином🌇🌕
ОдговориИзбриши( а саме су снове криле)
И зору росом појио
За наду сунца у оку."
Hvala...hvala...hvala...🙌🙏
Избриши