четвртак, 6. септембар 2018.

САМ





НА КРАЈУ...ИПАК СИ САМ

И схватиш једном на крау
  Да ипак си сам...

А пловиле су🚢 боцама
    Поруке твоје слате.
    Ходочасницима самоћа
     Нудио си лиру среће.
     Молитве изговарао👏👏
       (  Уснама сувим  )
      У част пријатељства
      Палио си свеће.

Икарију нову поклањао си
      Страшљивцима од љубави
       И стварао срећу
       Од пепела невера.

Ноћи си купао месечином🌇🌕
       ( а саме су снове криле)
       И зору росом појио
       За наду сунца у оку.

Рушио си мостове непрелаза
      Љубећи дно двеју мочвара
      И поклањао лиру душе своје
      У праскозорју умора.

У крви до колена
      С рукама од бола
У грудима
      Сунце ти сјало
За понорнице пресахле
      И уморна изворишта !

Из земље Палмира
      Седеф бисера си крао
      И поклањао гримиз
За светост тренутка неког...


Из лука, једра бродова дизао
     Речима неба ( као слободе )
     Рођење љубави нудио.
Ал - разапета платна
     ( за сликање пустоловног Грала )
      осташе празна, јер :

Залуд -
             Лира среће
                 И свеће паљене;
             Пепео оста
                  На крилу месечине
             И зора плаче
                  Због мостова непрелаза
             И прича прскозорје
                   О дну мочвара
             И изливеној крви
                   У коритима Палмира,
             Јер седеф крила Икара 
                    Отопи се
                           Празнинама...


( Због ломача Атлантида
            ти путујеш рањеним дугама).

И схватиш
Једном на краЈУ
Да
Ипак си сам...


           ( 30.11.1999.г.)


2 коментара:

  1. "Ноћи си купао месечином🌇🌕
    ( а саме су снове криле)
    И зору росом појио
    За наду сунца у оку."

    ОдговориИзбриши