PREDAJA? ILI ŽIVOT IZ SNOVA?

PREDAJA? ILI ŽIVOT IZ SNOVA?

Da li sam se predala – po nekad me još pitaju? A čemu? Kome? Postoje stanja i situacije koje nas oblikuju drugačijim otiskom od onog što je već viđeno. Takvi momenti govore o tome da smo prevazišli nasumična očekivanja i da radimo na ostvarivanju realnih težnji za naš boljitak. Ako odustanemo od neke misli ili akcije ili ljudi – to nije odustajanje niti ,,predavanje’’. To se zove zrelost uma koji ne može da kanališe paralizu mase u svoje pritoke.

Živim li ja život iz snova kad sam se predala statusu samoće – pitaju me i to? A šta je samoća zapravo? Jeste li razmišljali da je ona poželjna, često i produktivna jer vam pruža sigurnost koja vas mimoilazi kada ste u lošoj vezi ili braku koji anatemiše vaše postojanje? Da, moj život jeste život iz svova i svakog dana sam sve bliža njegovom-svom pijedestalu. Za mene više ne postoji ,,ono što je moglo a nije’’ jer da je moglo ono bi se i ostvarilo. Nije predaja kada shvatiš da ti je potrebno emocionalno ventiliranje i da pripadaš sebi sa svim čistotama koje te krase.

Želite li da živite u gradu mozgova od putera?

Da li se zove ,,odustajanje’’ kada napustite grad mozgova od putera jer vi želite da budete čokolada koju volite, čist kakao – a ne da ostanete razmazano trenje koje vas vodi ka inerciji tuđih života.

Glamurozno usamljen život živiš – i to mi kažu. A gde ima veće bučne tišine nego između dvoje koji žive u ambijetalnom rastrojstvu? Kada dođe do stanja jednolične muzike u vezi – vreme je da se i ona menja  kao što i sve drugo u životu doživi svoju promenu i oživi čist i lep udah. Moj glamur je moja sloboda. Sloboda misli – što je danas, iako je 21.vek i dalje balast ovde gde ja živim – na Balkanu. 

Moja sloboda je glamurozno jutro u kojem me ne bude strahovi da ću nehotice povrediti nečiju sujetu ili integrisani moral. Sloboda glamura koji dišem nisu ni opstajanje ni posustajanje već predivan mehur kojim letim iznad svega što me može uniziti. Kroz njega se prelamaju najtananiji zraci sunca i boje me u dugu koju darujem svima koji nju žele da vide a ne sivilo kao krucijalnost života.

Traganje za bogatstvom unutar sebe

Tako slobodna i oslobođenja tuđih morala pretvaram se u hiljadu boja. U grudima nosim srce koje oduvek čezne za daljinama i ne posustajanjima da ih dosegnem. To nije odustajanje već traganje za bogatstvom unutar sebe. I tako slobodna – živim običan život, obične dane – one što se rađaju između svitanja i sumraka i uvek mi nešto donose čak i kad pomislim da su upravo ,,odneli’’ meni datu bitnost.

Da li sam se predala? Ooooo, još kako...ali svojoj orbiti u galaksiji lepih mogućnosti.