SVA PROLEĆA SU U VAMA

 

Koliko bi očiju trebao imati čovek da opazi sreću koja ga okružuje?

Vilijam Šekspir

 

Polet novog dana i mirisi iz prirode, zajedno sa bojama koje vâs/Vâs čine – su u vama/Vama. Boje su simboli raznolikosti i pojavnosti svega što je vidljivo. Tu su one aktivne (tople: narandžasta, žuta, crvena...) i pasivne (hladne: plava, ljubičasta...) koje odbijaju ili apsobuju svetlost, ali kao takve postoje da bi napravile ravnotežu. Zelena je sinteza ove dve skupine, crno i belo kao dve krajnosti i suprotnosti postoje da se ne odluta zauvek na samo jednu stranu ulice života. Jer život je magistala – može imati i deset traka ali vi/Vi nećete istovremeno hodati svima njima, no - možete posmatrati i uočiti koja je traka najbolja za vas/Vas u datom trenutku.

Kada kažem da su sve boje u čoveku – mislim na spektar različitih stanja svesti (na šta asocira i dúga) kao potvrda da je život načinjen od tonova raznovrsnosti. I sve lepote koje vâs/Vâs krase - ne mogu biti oduzete, jer su one isključivo i samo vaše/Vaše, čak i u momentima kada mislite da ne postoji ništa što ima vrednost u bÎti postojanja i opstajanja. Nekada pomislite (nadam se retko) da niste vredni egzistiranja jer još ništa veliko se nije dogodilo u vašem/Vašem životu! Grešite! Postoji lepota svakoga trenutka jer svakoga dana svoj doprinos dajete sebi i onima koje volite a da toga niste svesni. Šta je veliko? Ono što je trajno. Mala ljubičica može izazvati osmeh duše – zbog toga što predstavlja veliku krupnu sitnicu na koju se usmerio vaš/Vaš pogled. Tom osmehu mogu da zavide oni koji ne umeju da se raduju, naizgled, malim stvarima i kada im u život dođe nešto veliko neće prepoznati sve njegove nijanse.

Ne dozvolite da nebitni ljudi utopijskim mamurlukom pomute sjaj i boje u lepoti ličnih zadovoljstava, a koja ne štete drugima. Bujajte u želji samoostvarivanja zajedno sa klicama bilja u proleće, i shvatite da klijanje novih níti i boja ne može biti sprečeno nečijim mrgođenjem i odugovlačenjem. Zamislite površinu jezera ili reke: oslikavaju sunce ili zvezde  (u zavisnosti od doba dana), i spoljnim faktorima može biti ometena u svojoj mirnoći: uzburkana, zatalasana – ali ispod površine, ta voda i ceo njen podvodni svet uživa u svojoj mirnoći. Njihova ravnoteža nije uznemirena zbog površnosti na površini.

Ono što vas/Vas čeka i što je vaše/Vaše – to će svakako doći, ali da bi se to i dogodilo ne dozvolite trnju da ulazi u um. Kao što izvor nađe pukotinu svog izviranja, tako će jednom izaći iz vas/Vas sve ono što vi/Vi jeste. I ne budite površina po kojoj se hoda, jer ste dubina koja nije za svačija pluća!

,,Prolećni vetar je kao mladost:

svuda luta a nigde da se skrasi,

međ’ žalosnim vrbama povrh strmih obala,

po mekoj travi - staza istočno od predgrađa.

Méša sadašnjicu i prošlost -

u novom ne razarnaje staro.

Ali, kad’ li će da se vrati voda koja oteče?’’

SVET U KAPI ROSE - Ho Čung XVI v.

 

E, pa neće se vratiti! Zato čuvajte čistoću svojih misli i lepotu bója koje su vam/Vam rođenjem date, i nadograđujte ih novim nijansama kroz istraživanja ličnih mogućnosti.