PREDVEČERJE ŽIVOTA

PREDVEČERJE ŽIVOTA

U predvečerja blaga neka

Odlazi jednog života reka

Sobom noseći dane sve

Ostavljajući uspomene.

U predvečerja blaga neka

Aprilskog divnog dana

Na zapadu nestaje reka

Od života umorna čoveka.

U predvečerja blaga neka

Kad je njegova duša nemirna

Zagladi rukom vlakna seda

A preko lica mu senka pada.

U aprilska predvečerja

S hiljadu ne ostvarenih želja,

Čovek uvela i umorna lica

Seća se ljubavi svog života.

U neka predvečerja mila

Osećao je dah cvetna proleća

A sad polako korača

Ka putu bez povratka.

U neko blago predvečerje

Kad nestane zlatna sunca

Osušiće se i njegove grane

I neće se videti da ga nema sutra.

1991.g.