NE VOLIM JANUAR

Ne volim januar

Kad za sobom ne ostavlja bele zimske tragove.

Ni drumove s previše rana

Ukočenih od ljudskih sudbina.

Ne volim sračunate osmehe

Upućene onima koji na dnu srca

Imaju još jedino nadu –

Da ipak postoje bezgrešja.

Ne volim ljubavi

što u saglasju sa obmanama

Uzimaju naivan komad neba.

Ni ljubavnike

Koji ni u svoju tajnu nisu sigurni.

Ne volim blizine

Maskirane u jednobrazje.

Ni daljine

Lažnih nepozvanih granica srca.

Ne volim znakove kraj puta

-         A pogrešnog usmerenja.

Ni tamne kolutove od čekanja

Oko očiju, svetlećih žarulja.

Ne volim tuge

Oblikovane u osmehe pajaca

Jer srce se prevariti ne može.

(Zato je tako daleko od mozga).

Ne volim što više ne volim

Sve lakoće traganja

(sad nestale u divno ispredenoj mreži

Čvornovatih izdaja).

Ne volim ni ulepšavanja nečijih života

Radi spoznaje nedostajućeg u vlastitom.

Ne volim što neke stvari

Postaju jasnije kada se udaljiš

(jer već se dovoljno daljina nagomilalo)!

Ni to što druge stvari i oblici

Potamne od blizine

(kao kada se dan i noć preliju preko istog korita).

Ne volim što više ne volim

Bdenja nad mesečevom žudnjom

Ljubavi bez stradanja.

Ne volim ni izdaju sunca ovozemaljskog života

-         Jer čuvala sam ga od oluja u kanjonu sigurnog obzorja.

Ne volim što ne volim odustajanja

Sa snom ratnika u svojim venama.

Ne volim što nastavljam da živim

S onim zbog čega sam umrla.

A kažu

Da je ljubav odgovor na sve...

Za sve...

 (četvrtak 10.januar 2018.te)