ЖЕЛИМ ТИ

ЖЕЛИМ ТИ💘💘💘🌟🌞

Желим ти

            Пробуђено јутро

                        У праскозорју надахнућа.

            Зорњачу блискости

                        Твојих даљина и дубина и висина.

Желим ти

            Да подсмешљиви смешак

                        У тишини заборава нестане.

            Полет у будућим трагањима

                        Неомеђеним громовима страха.

Желим ти

            Да јава буде добротом оденута

                        У дохвату неба и анђела.

            Да љубав – загрли ти

                        Уточиште свих твојих снова.

Желим ти

            Да туђа старост

                        Не умори твоју младост.

            Да варке не кристалишу боје

                        Којима душу урамљујеш у топлину.

Желим ти

            Да у освиту свих дрхтаја

                        Постанеш нечија жеља!

NISAM TI JA

NISAM  TI  JA

Nisam ti ja za brodogradilišta zaborava. Kako bih mogla da se ne sećam osmeha u oku, kad me je okrzuo titraj nečijeg postojanja.

       Nisam ti ja više ni za titraje koji ništa ne obećavaju. Kako, kad poredim ih sa akrobacijom tvojih pokušaja da budem deo tvog opstajanja?

       Nisam ti ja sada ni za opstajanja čije je vezivno tkivo uzaludno traganje. Kako bih to da oživim – kad u meni još posve su živi naši dodiri bez tela?

       Nisam ti ja više za tela s epileptičnim trzajima bez svitanja. Kako – kada su svi trzaji popucali kao violinine žice?

       Nisam ti ja ni za svitanja koja ne nude u dvoje buđenja – već poliraju sećanja za neka nova uganuća. Kako bih ja dalje – kad ispolirao si mi osmeh kad god pozovem u misli tvoje oči dečaka?

       Nisam ti ja više ni za dečake mojih godina koji glume Petra Pana...bez magija. Kako, kad san se usni samo jednom a sve ostalo je sećanje na njega?

       Nisam ti ja ni za odmotavanja dugih priča o onome što kratko traje. Kako – kada si bio priča koja se ne glumi na sanjalačkim daskama sećanja, opstajanja i titraja brodogradilišta – koje upija zvuk i jek naših dodira bez tela.

       Ti si moja vredna prošlost u budućnosti, koja je sliku duše stavila u okvir ovih zapisanh ćutnji.

       Ne,zato ti nisam ja za brodogradilišta zaborava – moj Admirale!

         Nedelja/9.12.2018.

MASKA IRONIJE

Novembarski dan 2018.- grada Beograda

Bila bih srećna kada bih sa vama mogla u svakom trenutku da podelim misao koja naseli moj um kao što to pčele rade u košnicama svog života. Reći ću vam samo: nemojte dozvoliti da maska ironije odvuče vašu empatiju prema sebi i prema ljudskosti čovečanstva i prema vašim potrebama i svemu onome što vi jeste. Nemojte dozvoliti da ismevaju vaše ciljeve, vaše želje i snove, jer svi veliki snovi treba da se ostvare ako ne stavite zid ili ogradu između vas i vaših mogućnosti. Budite svoji u svakom trenutku svoga života, i onda kada su vam dani tužni i kada su vam teški, jer zapravo svi smo mi ljudska bića koja imaju pravo na tugu, na sreću, na slobodu, na san na razočaranja, ali – nemojte da to bude okidač za vaš prekinuti entuzijazam ka ostvarenju vaših snova. Sledite ih, nemojte ih potiskivati i ne dozvolite da beže od vas zbog ljudi koji govore da vi to ne možete, da je to što vi želite smešno. Verujte,  mnogi srećni i zadovoljni ljudi su oni koji su pronašli svoj vlastiti put i koji su od svog hobija uspeli da izgrade sreću svog bitisanja i svoje duše.

Na kraju – verujte u sebe, verujte sebi, oslonite se na prijatelje, jer – prijatelja uvek ima. I onda kada mislite da ne mogu da vam pomognu - na bilo koji način prijatelji to učine. Nekada je to produktivna kritika sa smislom i zato se nemojte tada ljutiti na njih, jer pravi prijatelj neće tešiti vašu bol već će vam reći ono što je najbolje za vaše dobro čak i onda kada vi sumnjate sami u sebe.

Shvatite – ,,ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina, svaki čovek je obuhvaćen čovečanstvom’’ – tako, budite i vi obuhvaćeni svojim snovima, prijateljima, verujte u sebe, verujte u njih, i verujte u dane koji osvanu olujama i kišama, jer oni čiste i vas i prirodu od svega što je loše.

Osunčajte u duši sebi svaki dan. Neka se snovi ostvare i neka vam nadanja tragaju u svojim snovima i budite ono što vi jeste.

U ZIMSKI DAN

U ZIMSKI DAN⛄⛄⛄

U ZIMSKI DAN

U zimski dan

Što strepnju seje

Sa dušom u okovima

-         Snenom od žudnje,

Čas susreta došao je naš!

S kricima osmeha

I tugom bola

Šetnja sred cveća pahulja,

Zanesena maštom

      Upregnutih snova,

Korake nam odvlačila

Od stvarnosti te.

Govorila sam neemo:

,,Spi u srcu mome

Zajedno s bajkama Rusije

I šumom Striborovom...

Spi u ovom danu

I zaboravi na svet

Vetrenjača bludnih

Što se nevidljive roje

-         Dok tvoju draž upijam

U grimiz htenja’’.

A ti –

Zanesen setnim snom,

Snatrio si skitnicu duha nekog,

Što će procvati tišinom

-         Željnom bekstva od sparina

I topiti led nad sanjivom vatrom

-         Možda

Baš ovog dana...

Volim, iskreno i nežno

Ovaj zimski dan

Što slutnju seje –

Između razbuktalog plama

Trenutka novog

I smiraja mašte moje.

I volim plovidbu

Po moru tom

(možda beznadežnom)

Zbog vala strepnje

Što doneo je susret

U beskraju ovom...

23.11.1999.g

IPAK - I DALJE STE ŽIVI

IPAK - I DALJE STE ŽIVI

Setite se da ste mnogo puta u životu bili zaboravljeni – al ne zaboravite da ste uprkos tome opstali. Ne zaboravite ni da ste neretko bili i voljeni pa ste ipak u tim ljubavima sagoreli. No, i dalje po nekad napišete pesmu duši kao omaž poetskim lutanjima srca.

 Sa ugašenim svetiljkama i slomljenim nogama na nove planine ste se peli - iako su vrhovi bili sve dalji.

Iako u životu nema ,,šaptača’’ kao na pozorišnoj sceni - vi nikada vašu scenu niste napustili. I kada se život satojao od pljeska samo jedne ruke – vi tražili ste drugu da dohvatite mesec u zgusntom tkivu tuđih nemara.

Iako tajne koje čuvate uvek pronađu put da izađu na površinu – vi postajete zavisnik supstance ’’ ništa se nije dogodilo’’.

          I kad tišina glasno para nedeljno po podne u koje bi ste se sakrili od buka i tišina – vi ste jednim okom gledali u zatvorena vrata kao da će ih neko dahom otvoriti.

I kada nađete sreću u svemu što vas zadesi – tuga ipak nadkrili osmehnuto nebo nad vama.

I  često, vi prkosite sušama dobrote u ljudskim srcima (na ravnodušnost spremnina) i tešite kišu da je ona odraz bogatstva vaših obilnih nadahnuća.

          I kada zaboravite na duboke radosti detinjstva koje i niste imali – vi dete u sebi nikada niste ugušli, jer su vam se oči osmehivale na šarenilo leptira koji krilom udara u vašu bistu.

I iako razum uvek traži objašnjenja i razjašnjenja – vaši plotovi sred velikih livada plavetnila nikada nisu otkrili zagonetku svojih čvorova.

Iako ste izmicali ,,zakonu zamena’’ mnogo puta ste bili u životu samo nečija sena.  BilI ste veseli i nad tužnim scenama bežanja – zbog vere da će vaša nepca osetiti ukus zlata zbog mesečevih traganja vaših noći.

***

Mnogo puta ste bili zaboravljeni na pozoršnoj sceni s aplauzom jedne ruke otvarajući zatvorena vrata detinjstva koje nikada I niste imali – bez razumno ne tražeći obašnjenja, opstali ste jer niste posustali za ukusom zlata u plavetnim livadama vaših nadanja.

Ipak, upamtite - sećanje postoji da bi vas od novih zakovilanh trenutkom - zabluda sačuvalo.

5.12.2018. – sreda..

POLJUBI ME

POLJUBI ME

👄👄👄

Poljubi me

i zaori u mene
plugom svojih želja.

Ne plaši se vetra

što će ukrasti tren

u kom smo postali plodovi greha

jer sutra niko neće znati

da je uz poljubaca malo

život nam produžen 

još za veme

dugo!

L.M.

ROMANTIKA NA PUTEVIMA VINA

Iz arhive mojih novinskih članaka kada je železnica pružala ono što  je predstavljaljo njenu veličinu

        ROMANTIKA  NA PUTEVIMA VINA🍷🍷🍷

Palić

   Vino i vinarstvo postoje verovatno onoliko dugo koliko i čovekova potreba za hedonizmom. Put vina je duhovna avantura koja budi sva čula i koju svaki ljubitelj vina preduzima. Na vašaru ljudskih želja, koji je okupio mirise starina oplemenjene novopristiglim septembarskim upornostima, poput lepote zrenja i berbe grožđa, čiji je finalni proizvod piće bogova – vino, okupio je veliki broj ljudi širom Srbije na vinske berbe.

Vršac - Vinko Lozić

    Svetkovina bogova, a sada ovozemaljskih bića – ljudi, dešavala se ove godine u Smederevu, Vršcu i Sremskim Karlovcima, okupljajući vinogradare i vinare na istom mestu gde su odsjaj lepote svog postojanja pronašle note hora Eparhije sremske ,,Sveti Nikolaj”, tamburaša, glumaca beogradskih pozorišta na pozornici na trgu u Sremskim Karlovcima, preko vaskrslih kraljeva i njihovih kraljevstva nestalog doba Đurađa Brankovića i mlade mu supruge Irine, prozvane prokletom zbog sloma srca svog naroda, povezujući se stazama koje vuče put jeseni i sa Vršcem i njegovim Vinkom Lozićem, maskotom grada koju je davno stvorio Sterija Popović.

   Ono što protekle vekove razlikuje od ovog sada u kome mi živimo je postojanje muzejsko-turističkog voza Romantika  (zbog koga inače i nastaje ovaj članak) koji uz svoje petnaestogodišnje postojanje, restauriranim vagonima iz tridesetih godina prošlog veka, na svoj način, sakuplja zaborave avanturista i sanjara. Brzinom od 60 km na sat, prugama koje ponegde liče na klonule trave, putuje se ravnicama i brežuljcima i udiše miris jeseni i nadanja da se može doživeti novo iskustvo u vremenu kada se bez mobilnih veza ne ume živeti.

   A živelo se i onda kao što se i sada sa novim jutrima bude nova nadanja, ali s možda malo vise duše u odnosu na sada kada je čoveku potrebna samo jedna jedina reč za teške časove sudbine, no on ne ume ni nju da pronađe.

   Oni koji su putovali Romantikom - verujućem su se predali i uživali u dahu prošlog zakačenog o rub sadašnjeg i sobom poneli zvuke kloparajućih vagona, sunce septembra zakačeno u kosu kao suncokret, zajedno s ukusima raznovrsnih vina – u nadanju da se lepota može ponoviti.

2013.g 

PREDVEČERJE ŽIVOTA

PREDVEČERJE ŽIVOTA

U predvečerja blaga neka

Odlazi jednog života reka

Sobom noseći dane sve

Ostavljajući uspomene.

U predvečerja blaga neka

Aprilskog divnog dana

Na zapadu nestaje reka

Od života umorna čoveka.

U predvečerja blaga neka

Kad je njegova duša nemirna

Zagladi rukom vlakna seda

A preko lica mu senka pada.

U aprilska predvečerja

S hiljadu ne ostvarenih želja,

Čovek uvela i umorna lica

Seća se ljubavi svog života.

U neka predvečerja mila

Osećao je dah cvetna proleća

A sad polako korača

Ka putu bez povratka.

U neko blago predvečerje

Kad nestane zlatna sunca

Osušiće se i njegove grane

I neće se videti da ga nema sutra.

1991.g.

P O E Z I J A

• 

• POEZIJA

•  
• Kada me svi iznevere, napuste
• 
  
• Još više njih zaboravi
• 
  
• Kada me neko na tren oživi
• 
  
• I samo lepotu samnom proživi
• 
  
• Ukazuući mi na svrhu trenutnog postojanja
• 
  
• Kada sam na granici umirućeg opstajanja
• 
  
• I na vrhuncu svog posustajanja
• 
  
• Kada vozovi 🚄odbegnu
• 
  
• Sa svih pravilnih i nepravilnih koloseka
• 
  
• I grom💥 udari u moja mala ohrabrenja
• 
  
• Kada zanemim od ne traženih sećanja
• 
  
• I ogluvim od buke ćutanja
• 
  
• Sred cvetnih polja stradanja
• 
  
• Kada je tuga jedina oranica
• 
  
• Za semena napuštenih gradova i postelja
• 
  
• Što odvlače me od svog postojanja
• 
  
• I kada se sve svede na ništavilo
• 
  
• Intarzijom uštavila ukrašeno
• 
  
• U krilo Pikove dame odaslato
• 
  
•             - Na početku svih početaka
• 
  
• - Na kraju svih krajeva
• 
  
•  - I svih početaka s krajevima –
• 
  
• Tu je ONA – VELIČANSTVENA DAMA
• 
  
• Što ne strahuje i ne raduje se
• 
  
• Zbog postojanja ćutanja, stradanja, uviranja
• 
  
• Poniranja, slepih koloseka i uštavila -
• 
  
• Tu je POEZIJA koja u svoja korita prima
• 
  
• Sve što se u ni jednu reku uliti ne može!
•  
•  

PREDAJA? ILI ŽIVOT IZ SNOVA?

PREDAJA? ILI ŽIVOT IZ SNOVA?

Da li sam se predala – po nekad me još pitaju? A čemu? Kome? Postoje stanja i situacije koje nas oblikuju drugačijim otiskom od onog što je već viđeno. Takvi momenti govore o tome da smo prevazišli nasumična očekivanja i da radimo na ostvarivanju realnih težnji za naš boljitak. Ako odustanemo od neke misli ili akcije ili ljudi – to nije odustajanje niti ,,predavanje’’. To se zove zrelost uma koji ne može da kanališe paralizu mase u svoje pritoke.

Živim li ja život iz snova kad sam se predala statusu samoće – pitaju me i to? A šta je samoća zapravo? Jeste li razmišljali da je ona poželjna, često i produktivna jer vam pruža sigurnost koja vas mimoilazi kada ste u lošoj vezi ili braku koji anatemiše vaše postojanje? Da, moj život jeste život iz svova i svakog dana sam sve bliža njegovom-svom pijedestalu. Za mene više ne postoji ,,ono što je moglo a nije’’ jer da je moglo ono bi se i ostvarilo. Nije predaja kada shvatiš da ti je potrebno emocionalno ventiliranje i da pripadaš sebi sa svim čistotama koje te krase.

Želite li da živite u gradu mozgova od putera?

Da li se zove ,,odustajanje’’ kada napustite grad mozgova od putera jer vi želite da budete čokolada koju volite, čist kakao – a ne da ostanete razmazano trenje koje vas vodi ka inerciji tuđih života.

Glamurozno usamljen život živiš – i to mi kažu. A gde ima veće bučne tišine nego između dvoje koji žive u ambijetalnom rastrojstvu? Kada dođe do stanja jednolične muzike u vezi – vreme je da se i ona menja  kao što i sve drugo u životu doživi svoju promenu i oživi čist i lep udah. Moj glamur je moja sloboda. Sloboda misli – što je danas, iako je 21.vek i dalje balast ovde gde ja živim – na Balkanu. 

Moja sloboda je glamurozno jutro u kojem me ne bude strahovi da ću nehotice povrediti nečiju sujetu ili integrisani moral. Sloboda glamura koji dišem nisu ni opstajanje ni posustajanje već predivan mehur kojim letim iznad svega što me može uniziti. Kroz njega se prelamaju najtananiji zraci sunca i boje me u dugu koju darujem svima koji nju žele da vide a ne sivilo kao krucijalnost života.

Traganje za bogatstvom unutar sebe

Tako slobodna i oslobođenja tuđih morala pretvaram se u hiljadu boja. U grudima nosim srce koje oduvek čezne za daljinama i ne posustajanjima da ih dosegnem. To nije odustajanje već traganje za bogatstvom unutar sebe. I tako slobodna – živim običan život, obične dane – one što se rađaju između svitanja i sumraka i uvek mi nešto donose čak i kad pomislim da su upravo ,,odneli’’ meni datu bitnost.

Da li sam se predala? Ooooo, još kako...ali svojoj orbiti u galaksiji lepih mogućnosti.