KRSTARENJE VLTAVOM

KRSTARENJE VLTAVOM – utisci moje duše🚢

Karlov most

Reke su u meni oduvek budile posebnu vrstu emocija čiju boju ne mogu da opišem, ali svakako su to boje koje raseljavaju loše trenutke. Kraj reke se osećam kao mitološko vilinsko stvorenje koje napaja svet pozitivnom energijom jer upravo na reci dobijam neku posebnu moć osmeha. Taj osmeh celo moje lice razvlači u sreću kao kada balončić od pene uhvatite nekakvim štapićima za dva kraja i pravite drugačiji oblik od onog kakav je zaista. Upravo tako i ja postajem neko drugi a toliko svoj kada se nalazim u blizini reke ili na njenim talasima.

Krstarenje rekom Vltaovom je naizgled kao plovidba bilo kojom drugom jer svim vodama koje teku zajednička je imenica ,,reka’’. Međutim - nije baš tako jer ni jedna od njih nema istu priču svog života. Ne repliciraju jedna drugu jer plove kroz različite obale koje u sebi kriju krečnjačko ili ledničko ili iskustvo koje donosi drugačija vrsta flore i faune. Vidiš ono kakav ti jesi: ako je tvoj duh nemiran – videćeš nemir kroz priču talasa a ako si pasivan dosađivaćeš se u običnoj plovidbi.

BEDŘICH SMETANA – VLTAVA

Moje iskustvo je bilo takvo da mi je ponudilo ono što sam želela: šum talasa, brujanje motora brodića koji je stvarao zvučne talase proizvedene svojom svrhom, miris vode koja uspavljuje a istovremeno tera na budno sanjarenje. Tokom plovidbe – osim muzike talasa i motora brodića – slušala sam i kompoziciju BEDŘICH SMETANE - ,,VLTAVA’’ – koja je u meni dodatno budila onu uspavanu vodenu vilu. Vrh broda je sekao talase mirne reke koja - po rečima vođe puta nije uvek tako mirna jer njena vodoplavnost ume da iznenadi i ošteti građevine iznad njene površine.

Svaki grad svoju grandioznost dobija upravo pogledom sa reke, tako i Prag gledan sa talasastih površina akumulira svoju vrednost i vi uživate u vrhunskom sjaju njegovog kopna. Vlatava postaje važna složena staloženost sa svojim dijamantskim sjajem kapljica - kroz koje se provlače sunčevi zraci koji kao da završavaju svoje putovanje na tim talasima.

Znamenitosti Praga - Rudolfinijum

Ušuškana u taj dijamantski odjaj kapljica i poznate kompozicije –otkrile su mi se nepoznate stvari iz prošlosti i sadašnjosti grada Praga i reke iznad koje ponosno stoji kao vitez u oklopu: grad od kovanog zlata i srebrnih šrafova. Rudolfinijum je važan arhitektonski spomenik Pragu sa svojim neorenesansnim zdanjem na obali Vlatave i povezan je sa muzikom i umetnošću od njenog otvaranja 1885.godine. Nekada zamišljen kao višenamenski kulturni centar koji kombinuje izložbene prostorije sa koncertnim salama i danas - kada predstavlja sedište Češke filharmonije - ispunjava svoju ulogu u 21.veku. Sve predstave koje se ovde održavaju -  isključivo su na slovenskom jeziku – po rečima našeg vođe puta.

Slušala sam priču o praškom Narodnom pozorištu, o najpoznatijoj kafani u Pragu koja se zove Slavija. Pogled se pružao i na Akademiju češke nauke i umetnosti gde su svojevremeno studirali mladi ljudi iz imućnih porodica koji su kasnije postali ugledni ljudi svoje zemlje. Kafana Slavija je upravo poznata iz razloga boemštine jer su pomenuti studenti dosta vremena provodili u njenom ambijentu.

Karlov most - detalj

Dok smo lagano klizili rekom ispod prelepog Karlovog mosta čuli smo priču o jevrejskom groblju u čijem se jednom većem delu nalaze spomenici sahranjenih poznatih Jevreja među kojima je i Franc Fafka. Josefov, Jevrejska četvrt je zanimljiva turistička lokacija jer se u njoj nalazi šest sinagoga, nekoliko muzeja i naravno – jevrejsko groblje. Frans Kafka  za života je živeo u Zlatnoj ulici ( koja se sa reke ne vidi) u kući pod brojem 22. Ulica je dobila ime iz vremena kada su na tom mestu boravili kraljevski zlatari i alhemičari. Kasnije smo prošli ulicom ali su turistčka zagušenost i vremenska limitiranost onemogućili da u potpunosti oživimo kroz svoju maštu to daleko vreme.  

Praški dvorac ili Praški hrad

U međuvremenu smo se upoznavali sa svim znamenitostima Praga kroz reči našeg vodiča koji je bio nadaren sa svojom složenm staloženošću poput reke kojom smo plovili. U par rečenica nam je pomenut značaj i Hrčadana ili Praškog dvorca koji nosi epitet jednog od najvećih srednjevekonvih zamaka na svetu koji je nadograđivan tokom vekova. Svoje najpozlaćenije dane je imao u vreme vladavine Karla IV, jer je tada bio prestonica imperije Svetskog Rimskog Cara. U njegovom sklopu se nalazi i pomenuta Zlatna ulica, dvorana Belvedere i katedrala koju ću upravo pomenuti.

Katedrala Svetog Vida

Katedralu Svetog vida i izuzetnog arhitektonskog umeća i vitraža videli smo obilažeći Prag, a na reci nam je pomenuta kao nezaobilna putanja za obogaćivanje svog čula vida. Jedan od vitraža je radio čuveni praški umetnik art deko-a Alfons Muha, mnogo vekova kasnije.

Katedrala Svetog Vida

Praški hrad je danas sedište češkog predsednika koji je osmislio dobar potez o svojim kretnjama, što znači: zastava na vrhu jedne od zgrada pokazuje njegovu prisutnost (ako je u zemlji) i spuštenost (ako je van zemlje). Kažu da se u njemu čuvaju dragocenosti od ne procenjive vrednosti.

Osim ovoga tu su i mnogobrojni vrtovi i Višehrad kojim je za vreme dinastije Premisla vladala princeza Libuš; i astronomski sat (koji je bio prekriven plavim plahtama jer se radilo na njegovoj opravci te ga nismo videli); čuli smo priču o kući koja pleše izgrađenoj u dekonstruvističkom stilu.

Grad mostova – Prag, sa rekom koja je plesala podamnom – da li zbog užitka il umora il predivnog oratorstva naše Saške kao vodiča, omogućio mi je da uživam u pogledu na reku sa Karlovog mosta a sa reke prođem pored njegovih zidina koje se čuvaju svime što je moguće od zuba vremena. Nešto od načina čuvanja sastoji se i od drvenih bedema koji se nalaze uz stubove mosta koji svojim zašiljenim vrhovima razbijaju led u koji se često pretvori Vltava tokom zime.

 Kažu da su zime jako hladne u Pragu a leta prohladna. Svi smo osetili tu ,,ne’’gstoljubivost jer nas grad nije dočekao suncem već pocepanim nebom od pljuska. Kasnije se razvedrilo tako da sam uživala u krstarenju rekom na palubi broda, na otvorenom. U kosu mi se uplitao prohladni vetar, vlaga u vazduhu ispravljala je moje lokne ali ništa ipak nije moglo pokvariti moju ,,pozlaćenu’’želju da uživam u plovidbi i svoje duše.