KASIRKA

 

KASIRKA

 

Pišem još jednu kratku priču. I ne izmišljam nove boje, oblike niti tragedije. Sve već postoji – nekada kao akvarel a nekada sa jasnim matematičkim proračunima. Život – razliven je i težak kao što je stvaranje dobre akvarene slike. Tragika – matematički proračunata od osionih i superiornih - ustoličenih u trijumfalni greh. Gubi se ravnoteža smisla u raskomadanim idejama i idealima po gradovima, koje su i sećanja zaboravila. Ne izmišljam već svedočim svemu kao i vi (samo možda snažnije, dublje i oblikovano drugačijom strukturom). Nadom zamišljam neiskvarenu bajku, iako oko sebe vidim zaklane pajace i avanture siročića u koje se dobrovoljno transformišemo.

Slika prva: benzinska stanica, oko dvadeset sati je, ljudi ishitreno ulaze i izlaze, ne primećujući svet oko sebe, u žurbi i bez pokrića, jureći nekud kako ne bi bili ,,uhvaćeni’’ lepotom letnje večeri. Njihova teskoba je sabijena poput zemlje lošeg cvećara, jer žele što je brže moguće da kupe kutiju cigareta od hiljadu i osamsto dinara i izjure napolje u neprozir svog života. Kasirka, introvertna i mirna, u sebi (zbog onog što ju je naučio zbir njenih godina) prikriva zatečenost, zbog iznosa kojim bi prehranila sebe i svoje dete najmanje tri dana. Peti kupac u redu grmi (zbog svoje fizičke visine) vučjom (izgubljenom u političkoj) moći, kako nema kada da čeka i da kasirka treba brže da radi! Smirenim tonom mu odgovara kako je zahvalna na njegovom strpljenju, jer je trenutno u funkciji samo jedna kasa i radi sama u noćnoj smeni (u najezdi skakavaca koji na cigarete i gorivo troše novac koji ona u životu nije videla!). Neuspeli predstavnik države (a uspeli promašaj te iste, nekadašnji sportista i najbolji strelac u vaterpolu mnogih prvenstava A.Š. – sadašnji čemer i beda, na ovom mestu nema strpljenja da sačeka i dođe na red). Zato što za njega više ne zna i zato što pokazuje svoje nekamuflirano lice, misleći da je kasirka neka planinska čobanica. Tako bi mu se sada nasmejala u lice – tim naglim sigurnim udarcem, ali on je osam metara fizički daleko od njenog tela i zaostaje tri dimenzije njenog aktivno beskrajnog uma. Ipak, ona se izvinjava svima u marketu zbog nedovoljnog broja izvršioca na poslovima kasira, ali iz njegovih usta (punih plodne zemlje lažnih obećanja) izlazi zmija od reči: ,,To je vaš problem što ste sami (mislim da on ne bi upotrebio veliko slovo ,,V’’), idite da radite ono što znate; zbog vas će mi se otopiti sladoled!’’ Njoj, otopio se život zbog svih sličnih njemu. I eto je na mestu gde priči još nije kraj jer se nasukala na nevidljivi Ararat i čeka ponovni pad.

Slika dva: na to isto mesto, dolazi prelepo tamnoputo dete (koje liči na kasirkinog sina), s namerom da zasladi svoj mali a već izmučeni život i želi da kupi čokoladu za koju nema dovoljno novca. Ono ćuti, sa upitno tužnim-molćivim pogledom. Naravno, ona će doplatiti to malo novca za njegovu sreću, iako je i sama gubi svakodnevno kroz sito prepuno rupa.

***

Treptaj u vazduhu, zrnce prašine u njemu: to smo svi mi! I bivši sportista koji je isprljao sliku svog sportskog postojanja, jer mu je lagodnije da klizi senkama od blata (zbog nove ne-slave – koja mu nije potrebna); i dete što žudi za veštačkim slatkišem (jer mu u životu nedostaje pravi: Ljubav); i kasirka – koja je izmakla daleko izvan svoje zone komfora, sačuvane u knjigama i zvezdama, ali je evo život preusmerio na poslove sa kojima se sudara kao loše ukršteni vozovi. Zamak, krčma ili birtija – svi se nađemo jednom u istom!

Beograd - 9.8.2020./8.00h