UČITELJ SPLINER

,,UČITELJ SPLINTER"

 

    Možda je i svanuo novi dan. Oni kojima i jeste nov - primetiće razvlačenje sunčevih zraka po modrikavom ili providno plavom nebu. I neće uništiti dokaze svog postojanja. Ali, postoje i ,,oni drugi" koji se bude pod oblacima što pritiskaju svaku bajku o peščanoj obali na kojoj odmaraju sirene. Muške ili ženske, nebitno je.

    Ti ,,drugi" ne mogu zabraniti vreme koje im opet i opet potura još jedan tunel kroz koji će proći, uvući se u radnu uniformu sličnu izlizanom plišu, i popeti se na pijedestal ispunjenja tuđih očekivanja. Možda će nevoljno šmrknuti kroz nos kriveći usne u jednu stranu ili podizati obrve kao kad Zemlja pomera tektonske ploče, ali će obaviti zadatak koji donosi mesečnu zaradu. Radiće na ničijoj zemlji za sve manje svoj život, gladne duše ali i tela. Telo će zadovoljiti hranom koju će poput kaucije (koju je neko nepoznat platio) strpati u usta (legalno ili ilegalno, tj.kad niko ne vidi, maznuće s tanjira za pranje nečiji nenačet kolač). Da, znaće da je učinio ono što nikada pre nije, al to saznanje će zdrobiti perilica za suđe. U buci te Nijagare nestaće i cvilenje za željama srca koje će ispuniti u nekom narednom životu. A sada, sada je bitno da oni važni budu zadovoljni u svom piru. Ima tu i finih gostiju, srećnih što su svoju godišnju ušteđevinu spiskali na odmor u nekoj nedođiji sa četiri zvezdice. Za to je zaslužno osoblje hotela. Ali, ima i onih nadobudnih i superornih zbog kojih će se jecaj zaposlenih strovaliti u tišinu razočaranja. U paklenoj buci ludnice dali su duplo(g) sebe, a otresito besni naviknuti na previše astralnog na Zemlji (a to i ne postoji, ovde i sada), tražiće još i još i još.

    I tako, ponavljaju se dani (iz dana u dan), bruje kao mlinski točak, zuje kao košnica, a boje ličnog života po svršetku radnog dana, (za ove kao manje vredne udisaja vazduha) sliće se u tunel Učitelja Splintera. I taj tunel-podrum u kome se presvlače, ali ne onako kako to zmije čine,  određuje snove srceparajuće nevinosti (zbog sveta koji se stalno mršti).

    Onda, izaći će iz tunela na svetlost ili u tamu, zavisno od toga kada se igra vodila, i krenuti kući koja zapravo i nije to. Već samo nekav krevet sa krovom nad sobom, i zaspaće zbog umora mrtvim snom. Pre toga, postaviće sebi pitanje: ,,Gde sam to pogrešno skrenuo pa izgubih sebe?’’ A zbog buke novog mlina od žámora i galame istovremeno, koju proizvode cimeri iz neke realnosti kojoj ne pripada, strovaliće se u san sa pozlaćenim ostacima zvezda koje nekada pripadaše nekom lepše zamišljenom životu.

 

10.06.2022.