MESEČEV POČETAK

 

 

MESEČEV POČETAK

Mesec je okačio svoju sliku nad površinom vode. Žena je sedela kraj prozora i divila se lepoti sjaja koju on ostavlja. Pitala se:,,Kuda pred zoru odlaze noćne senke?’’ I zamišljala, sa tom mesečinom, neki hotelski vrt, i sebe u sigurnom naručju. Žudnja obasjana konkretnim potezima uvek ju je odvlačila u brzinu. U ovom trenutku, ipak je želela da stvori drugačiju sliku u mislima: da neće celog života biti onako kako se (ne) želi.

Taj savršeni narandžasti oblutak, svojim tirajima i lukavim namerama, bio je uporan kao poreznik. Samo što je on od nje tražio upornost nade i vere i za stvari izvan obaveznog, onako kako je bila opskrbljena životnim iskustvom radeći na poslovima menadžera: da za uspeh nije dovoljno samo uočiti i shvatiti najnovje trendove, već da ih ti moraš postaviti. U tom svetu ima puno njuškala i snobova sa čijim sujetama uspešno žonglira kao žena. Međutim, baš zato što je žena (sa skrivenim notama nežnih emocija), ne može da odoli zavodljivoj energiji narandže na nebu.

            Možda je pomodarstvo u svim pričama koje je slušala o Plavom, Crnom, Vučijem, Krvavom, Super Mesecu i izmišljenoj enegiji koja upravlja čovekom. Možda. A možda je lepo verovati u bajke, jer je u svojoj bezmalo uspešnoj karijeri naučla puno o posesivnoj pohlepi koja uništava ljudsku dušu. I da je hrabrost sakrivena u onima od koje je ne očekuje (jer su krti poput jesenjeg lišća), a da je zlo kamuflirano iza bezazlenog lica, kao gorka bombonica u svilenom celofanu.

Krijumčari (bilo čega) najčešće se kreću po mraku: brodovima, autima, svojim koracima u lagumima. A ova okrugla lopta je tako hrabra da joj ni million uprtih para očiju ne mogu ništa. Svetlost zbog koje žena uzdiše - krijumčari šumski požar što rasplamsava potisnutu želju za kartama koje nema kada da otvori. Ili se boji istine u sebi: da je ona samo svetlost sveće kojoj treba zaklon i…

Misao nije dovršila jer je hitro poskočila ka telefonu koji je kao iz neke pećine ili kosmičke daljine upravo zazvonio. Nalazio se pored lepe žuto-narandžaste lampe teško uklopive u svet u kom se odrekneš ljubavi i pre nego je upoznaš. Uzevši ga u ruke, kao da je već zaboravila na trenutak u kom je uživala u mesecu, onako kako se uživa u novorođenčetu.

I gde odlaze senke nadanja? Upitaće se u nekom drugom trenutku kad bude pokušala da popuni prazninu od koje će se raspasti praskom. Onim, od hiljadu sunaca u njenom svemiru koji distancira od sebe zbog telefonkog poziva. Il’ nečeg mnogo manjeg a što za nju predstavlja veliki početak. Mesečev. I njene usamljenosti.

 

3.avgust 2022.g.