SIN

 

SIN

 

Mladost je zagonetka. Starost - odgonetka na sve životne prevaziđenosti.

*

On je bio samo jedan dečak-muškarac, mokar od nevidljive vode kroz koju ga je provukla emotivna situacija trenutka u kome se našao. Ležao je na levom boku okrenut leđima od svoje majke koja je paperjastim bolom reči pokušavala da objasni nešto za šta njegov um još nije bio spreman, uprkos mudrosti stáre duše što je u njemu živela. Iako sklupčan u tom ležećem položaju, sticao se utisak da su mu pleća opterećena teretom od deset vekova.

Mekom i toplom rukom dotakla je kožu njegovog golog ramena, bojažljivo i uplašeno kao da će se opeći o vrelu ringlu. Tako je i bilo:  iz njegovog grla prolomio se  glas mladog tigra kojim je upozorenja da ti dodiri vređaju njegovu dušu.  Povukla je šaku neosetno kao kad pred zoru nestaju noćne senke, sa zadrškom magle nedorečenosti. Možda je on živeo, i tako i treba da bude, u petodimenzionalnoj mapi snova gde sve klizi kao po plovnoj mirnoj reci. No, ona je imala iskustvo nemira i potrebu odbrane svog ponašanja koje nije bilo pravedno prema njemu, a izazvano porodičnim odronima kojima je okarakterisana kao negativan lik u priči. Posebno ovoj njihovoj u kojoj su se retko viđali a često odsustvovali u zelenim danima zajedničkog sazrevanja.

Glasom suza što je ostao zarobljen u daljine, žudela je da objasni da ti zamagljeni oblaci lutalice nisu bili njeni izbori. Ali ova situacija, ovaj događaj u kom se bacila na pločnik kao vaza namenjena za razbijanje, bila je njena izborna reakcija. Dok je plakala savijene glave na mrtvoj prašnjavoj površini od betona i čvrsto stezala svoju tašnu, sin se trudio kroz hiljadu pitanja da joj pomogne. Osećao je krivicu misleći da je on taj koji ju je doveo u takvo bezprizorno ponašanje. Međutim, bio je samo deo kaleidoskopa bola u njenom životu i živcima, upravo dokarajčenim onako kako to čini vetar paukovoj mreži. Na kraju ove scene, ustala je i htela da ga zagrli i izvini se kako bi nastavili dalje, ali on je smrknuto izgovorio: ,,Ti ideš ispred mene!" Ona je negodovala, on je bio uporan, i sad je noć ličila na povorku sprovoda trenutka koji je umrljao i onako jedva vidljiv sjaj među njima. Indigo noći umetnuo se kao pogrešan deo puzle između ćutnje i tišne, i neka nevidljiva tuga spuštala se niz kožu oba tela. Ni jedno od njih nije bilo spremno za ovo neočekivano i nametnuto putovanje.

Godinama je čekala voz koji će ih konačno odvesti do iste stanice, ali u dubini sebe, znala je da će zauvek putovati suprotnim kolosecima i dvosmernim prugama. I to je zapravo bilo okidač za njenu ishitrenu i neobuzdanu reakciju na razgovor koji su pre toga vodili. Osećala se kao nekakva mašina za proizvodnju keksa, a u najlepšem od njih izašlog iz njenog tela, nije imala prava da uživa.

  Ovaj muškarac-dečak, krv njene krvi, u zbunjenosti koja sledi kroz život i sećanja koja su ga do sada oblikovala, bio je samo uplašeno biće što se borilo za sopstvenu zemlju, sa željom da je sačuva od nestajanja u daljini, zbog mnogobrojnih vijugavih reka koje će ga voditi. Kada su ušli napokon u stan, nije želeo večeru, ni njene dodire na sebi, ni ostanak kraj nje u sutrašnjem danu. Osetio je odbojnost prema njoj, i jasno joj je to stavio do znanja, dok je ona plakala suzama bezbrojnih dolazaka i odlazaka njihovih susreta.

 Bila je sigurna da su oboje jednako zbunjeni i uplašeni, slično ljudima u blizini divljih zveri. Ona glasno, on u sebi plačući, ali - jedno od nih je znalo da kada prođeš kroz jedna vrata, druga, treća, peta - čekaju te zaljučana, i da to teško prestaje da se menja. Tajne, molbe, poruke i prekori – malo toga urade da se išta popravi, jer se živi sa svojim i tuđim duhovima dok se ne umre. Posle par sati njenog monologa, zaspali su umornim snom od čijeg su buđenja podjednako strahovali: on zbog neiskustva, ona zbog previše nagomilanog.

 U kakav je svet dospeo i dopreo ovaj mali-veliki princ? Sigurno je da pod njenim kišobranom neće biti. Tako je u zvezdama zapisano. Ili će one biti prevarene njegovom snažnom željom da majku jednom pogleda svojim očima? Palate predaka i lavirint sećanja biće glavni junaci ovog i svih drugih nedovršenih razgovora.

 

10.avgust 2022.g.